Promene na tržištu ali i usklađivanje sa evropskim regulativama, omogućili su da pojedinac može da zasnuje radni odnos kod dva i više poslodavaca sa nepunim radnim vremenom.
Definiciju radnog vremena nalazimo u čl. 50 stav 1 Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 i ona glasi – radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.
Nepuno radno vreme je kraće od punog radnog vremena a zaposleni koji je zaposlen sa nepunim radnim vremenom ima pravo da zasnuje radni odnos kod više poslodavaca kako bi mogao da ostvari puno radno vreme.
Koliko god ovo zvučalo možda zbunjujuće, zapravo je vreoma jednostavno. Kao i zaposleni sa punim radnim vremenom, i oni koji rade sa nepunim radnim vremenom, ostvaruju ista ili slična prava i obaveze iz svojih Ugovora o radu. Radni odnos može da se zasnuje na određeno ili neodređeno vreme, a zaposleni sa nepunim radnim vremenom ima pravo na srazmeran iznos zarade za vreme provedeno na radu.
Dakle, sudeći prema našem zakonu nema prepreka da pojedinac zasnuje radni odnos sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca a da njegova prava budu regulisana određenim ili neodređenim ugovorom o radu.
Ukoliko i dalje imate nedoumice oko knjigovodstvenih obaveza koje vas očekuju, izrade završnog računa, ili vam je potrebna stučna pomoć oko vođenja knjiga ili pisanja biznis plana, rado ćemo vam pomoći. Kontaktirajte nas.
Najnoviji komentari